Древна грчка пракса епода: третмани коже за лечење и лепоту

У старој грчкој медицини, епод (множина: еподес) је била врста лечења или лека који је укључивао наношење лековите супстанце на кожу. Реч "еподе" потиче од грчких речи "епи" (што значи "на") и "одес" (што значи "кожа"), а односила се на праксу наношења лека директно на кожу, уместо да се узима унутра као пилула или течност.ӕӕЕподи су коришћени за лечење разних стања, укључујући ране, чиреве и инфекције коже. Обично су направљене од мешавине биљака, минерала и других супстанци за које се веровало да имају лековита својства. Епод је нанесен на кожу крпом или другим упијајућим материјалом и остављен је на одређено време пре него што је уклоњен.ӕӕПоред употребе у медицини, еподи су коришћени и у козметичким третманима за побољшање изгледа кожа. На пример, мешавина меда и латица руже може се применити као епод за умиривање и влажење коже, док се мешавина сумпора и смоле може користити за лечење акни или других кожних обољења.ӕӕДанас израз „епода“ није дуже се уобичајено користи у медицинској пракси, али концепт наношења лекова директно на кожу остаје важан део дерматологије и других грана медицине.