Историја и еволуција УНИКС оперативног система

УНИКС (или Уник) је оперативни систем који је 1970-их први пут развила група истраживача у Белл Лабс-у, предвођена Кеном Томпсоном и Денисом Ричијем. Дизајниран је да буде једноставан, преносив и вишекориснички оперативни систем који би могао да ради на различитим хардверским платформама.ӕӕНазив „УНИКС“ је игра речи на имену игре „Мултицс“, која је била утицајан оперативни систем пројекат који је развијен шездесетих година прошлог века. Назив „УНИКС“ је комбинација речи „Уникуе“ и „Мултицс“.ӕӕУНИКС је брзо стекао популарност међу истраживачима и академицима, и постао је стандардни оперативни систем за многе универзитете и истраживачке институције. Такође су га усвојиле многе комерцијалне организације, укључујући ИБМ, Хевлетт-Пацкард и АТ&Т.ӕӕЈедна од кључних карактеристика УНИКС-а је његова способност да истовремено покреће више задатака (или „процеса“), што га је учинило много моћнијим од ранијих оперативних системи који су дизајнирани само за једнокорисничку употребу. УНИКС је такође представио низ других иновација, као што су цевовод (који омогућавају да се излаз једне команде прослеђује као улаз другој команди), филтери (који могу да модификују излаз команди) и схелл скриптовање (који омогућава корисницима да аутоматизују сложени задаци који користе скрипту написану на посебном језику).ӕӕ Временом је УНИКС еволуирао у породицу оперативних система који се широко користе на серверима, радним станицама и другим рачунарским системима. Неке популарне варијанте УНИКС-а укључују Линук, мацОС и Соларис.