Мрачна историја инквизиције: мучење, принуда и верски прогон

Инквизиција је била правосудни систем који је успоставила Католичка црква током средњег века ради борбе против јереси и одржавања верске ортодоксије. Карактерисала га је употреба мучења и других облика принуде за извлачење признања од оптужених јеретика, а често је коришћена за сузбијање верских мањина и неистомишљеника. Инквизиција је била активна у различитим деловима Европе, укључујући Шпанију, Италију и Немачку, и наставила је да делује све до 19. века.ӕИнквизиција се односи на канцеларију или положај инквизитора, што је била особа коју је Црква именовала да истражује и гонити случајеве јереси. Инквизитори су били типично свештенство, али су могли бити и лаици са посебним овлашћењем Цркве. Имали су широка овлашћења да испитују осумњичене, конфискују имовину и изричу казне или казне онима који су проглашени кривим за јерес.ӕИнквизиција је била контроверзна институција која је критикована због употребе мучења и других кршења људских права. Процењује се да је хиљаде људи убијено или затворено током инквизиције, а многи други су били приморани да се одрекну својих уверења или да напусте своје домове како би избегли прогон. Упркос свом негативном наслеђу, инквизиција је играла значајну улогу у обликовању верског и политичког пејзажа Европе током средњег века и шире.