

Откључавање потенцијала графитоидних материјала
Графитоид је термин који се користи да опише процес претварања графита у кристалнији облик, као што су графен или графитне угљеничне наноцеви. Овај процес укључује трансформацију сп2 хибридизованих атома угљеника у графиту у сп3 хибридизоване атоме угљеника, што резултира уређенијом и кристалнијом структуром.ӕӕ Термин "графитоид" је скован да опише овај процес јер је сличан процесу формирања графена од графита, али са другачијим финалним производом. Док је графен један слој атома угљеника распоређених у хексагоналну решетку, графитоидни материјали се обично састоје од више слојева атома угљеника који су распоређени у сложенију и уређенију структуру.ӕӕГрафитоидни материјали имају низ потенцијалних примена, укључујући складиштење енергије, електронике и композита. Могу се синтетизовати коришћењем различитих метода, као што су хемијско таложење паре (ЦВД) или методе засноване на растварачу, и могу се прилагодити да имају специфичне особине контролисањем услова синтезе и састава полазних материјала.




Графитоидни је термин који се користи за описивање врсте угљеничног материјала који настаје ексфолијацијом графита, који је облик угљеника који се састоји од наслаганих слојева хексагоналних прстенова. Графитоидни материјали имају дводимензионалну структуру и показују јединствена својства која се разликују од оних код графита.ӕӕЈедна од кључних разлика између графита и графитоидних материјала је њихова електрична проводљивост. Док је графит добар проводник струје, графитоидни материјали су полупроводници или чак изолатори, у зависности од броја слојева и степена оксидације. Ово својство чини графитоидне материјале корисним за широк спектар примена, укључујући електронику, складиштење енергије и оптоелектронику.ӕӕГрафитоидни материјали се могу синтетизовати коришћењем различитих метода, као што су хемијско таложење паре (ЦВД), епитаксија молекуларним снопом (МБЕ) и механичко пилинг. Тачан метод који ће се користити зависиће од специфичних својстава која се желе у финалном материјалу.ӕӕНеке од потенцијалних примена графитоидних материјала укључују:ӕӕ1. Електроника: Графитоидни материјали би се могли користити за стварање флексибилних електронских уређаја високих перформанси као што су транзистори, соларне ћелије и сензори.ӕ2. Складиштење енергије: Графитоидни материјали су се показали ефикасним у побољшању перформанси литијум-јонских батерија и других уређаја за складиштење енергије.ӕ3. Оптоелектроника: Јединствена оптичка својства графитоидних материјала чине их корисним за апликације као што су фотонапонске ћелије, ЛЕД диоде и оптички сензори.ӕ4. Биомедицинске примене: Графитоидни материјали су истражени за употребу у биомедицинским применама као што су испорука лекова, инжењеринг ткива и биосенсинг.ӕ5. Третман воде: Графитоидни материјали су се показали ефикасним у уклањању тешких метала и других загађивача из воде.ӕӕ Све у свему, графитоидни материјали имају широк спектар потенцијалних примена због својих јединствених својстава и разноврсности. Потребна су даља истраживања како би се у потпуности истражиле могућности ових материјала и развила њихова практична употреба.



