Разумевање хасидизма: јеврејски верски покрет фокусиран на радост и духовност

Хасид (множина: Хасидима) је јеврејски верски покрет који се појавио у источној Европи у 18. веку. Име „Хасид“ потиче од хебрејске речи за „побожан“ или „побожан“. Покрет је основао рабин Израел Баал Шем Тов, који је истакао важност радости, једноставности и личног духовног искуства у нечијем односу са Богом.ӕӕ Хасидски покрет је био реакција на формалнији и легалистички приступ јудаизму који је преовладавао у време. Хасидске вође, познате као ребе, истицале су важност директне комуникације са Богом и важност живљења у радости, љубави и саосећању. Такође су одбацили многе традиционалне јеврејске обичаје и праксе за које су сматрали да се заснивају на спољашњим облицима, а не на истинској духовности.ӕӕХасидизам се брзо проширио источном Европом у 19. веку, а данас хасидске заједнице постоје широм света. Хасидски Јевреји су познати по својој карактеристичној одећи и обичајима, као што су ношење црних шешира и дугих пајата (бочних увојака), и по свом снажном нагласку на породици и заједници.ӕӕУчења хасидизма имала су дубок утицај на јеврејску мисао и праксу, и многа његове идеје су уграђене у главни јудаизам. Фокус покрета на радост, једноставност и лично духовно искуство инспирисао је безброј Јевреја да продубе свој однос са Богом и да живе смисленије и испуњеније животе.