Еволуција кућних мужева: изазивање традиционалних родних улога

Кућни муж (такође познат као тата који остаје код куће или домаћи тата) је термин који се користи за описивање мушкарца који је примарни старатељ своје деце, док његов супружник или партнер ради ван куће. Термин „кућани муж“ је први пут скован 1970-их и од тада је постао шире прихваћен и уобичајен.ӕӕКућни мужеви се често повезују са породицама у којима је мајка хранитељ, а отац примарни старатељ. Међутим, важно је напоменути да кућни мужеви могу бити из било које породичне структуре, а улоге хранитеља и неговатеља могу бити замењене или подељене између партнера.ӕӕНеке уобичајене карактеристике мужева укључују:ӕӕ1. Примарни старатељ: Кућни мужеви су одговорни за свакодневну бригу о својој деци, укључујући припрему оброка, помоћ код домаћих задатака и емоционалну подршку.ӕ2. Кућне обавезе: Поред бриге о деци, кућни мужеви могу да се баве и кућним пословима као што су чишћење, прање веша и куповина намирница.ӕ3. Финансијска подршка: Док неки кућни мужеви можда не остварују приход изван куће, други могу финансијски допринети кроз инвестиције или на друге начине.ӕ4. Емоционална подршка: Мужеви често пружају емоционалну подршку својим супружницима и деци, помажући да се одржи стабилно и складно домаћинство.ӕӕНа пораст броја мужева у кући утицало је неколико фактора, укључујући промене у полним улогама, повећан приступ образовању и запошљавању за жене, и жеља за флексибилнијим аранжманима рада. Неки мушкарци одлучују да постану кућни мужеви да би проводили више времена са својим породицама, док други то могу учинити из финансијске потребе или личног испуњења.ӕӕ Све у свему, израз „муж у кући” одражава променљиву динамику породичног живота и еволуирајућу улогу мушкараца и жена унутар те породице.