Значај милостиње у различитим верским традицијама

Милостиња, или добротворно давање, је пракса давања новца, хране или других средстава онима којима је потребна. То је фундаментални аспект многих верских традиција, укључујући хришћанство, ислам и јудаизам. Чин давања другима, посебно онима који имају мање среће, сматра се начином да се покаже саосећање, емпатија и великодушност.ӕУ хришћанству, милостиња се сматра једним од три стуба религиозног живота, заједно са молитвом и постом. Исус учи да је давање сиромашнима основни аспект верног живота, и подстиче своје следбенике да дају слободно и не очекујући награду. Ранохришћанска црква је стављала снажан нагласак на добротворне давање, а многи хришћани настављају да практикују милостињу као начин да живе у складу са својом вером.ӕУ исламу, зекат (милосрђе) је један од пет стубова вере и сматра се морална обавеза за све муслимане који су у стању да дају. Зекат се даје разним примаоцима, укључујући сиромашне, сиромашне и оне који се боре на Аллаховом путу.ӕУ јудаизму, цедака (добро давање) се сматра основним аспектом праведног живота. Хебрејска реч цедака долази од корена речи која значи „правда“ и сматра се начином да се промовише правда и једнакост у друштву. Многи Јевреји практикују цедаку дајући у добротворне сврхе, волонтирајући своје време или залажући се за циљеве социјалне правде.ӕУопште узев, милостиња је важан аспект многих верских традиција и сматра се начином да се покаже саосећање, емпатија и великодушност према другима. Често се сматра моралном обавезом за вернике и сматра се начином да се промовише правда и једнакост у друштву.