Откључавање моћи амфибиотика: коришћење и хидрофилних и хидрофобних својстава за биолошке процесе и фармакологију

Амфибиотици су супстанце које имају и хидрофилна (водољубива) и хидрофобна (водоодбојна) својства. Ова једињења могу да се растворе и у води и у липофилним (уљу) растварачима, што их чини корисним за транспорт молекула кроз ћелијске мембране и друге биолошке баријере.ӕӕУ биологији, амфипатски молекули играју важну улогу у различитим ћелијским процесима, као што су ћелијска сигнализација, трговина мембранама и интеракције протеин-протеин. На пример, неки хормони и неуротрансмитери су амфипатски молекули који могу да пређу ћелијске мембране да би се везали за специфичне рецепторе и покренули физиолошке одговоре.ӕӕУ фармакологији, амфипатски лекови су дизајнирани да искористе предности јединствених својстава амфипатских молекула како би побољшали њихову биорасположивост, ефикасност и сигурност. На пример, неки лекови су формулисани као амфипатске наночестице које могу да продру кроз ћелијске мембране и испоруче терапеутске агенсе директно у циљна ткива или органе.ӕӕ Све у свему, термин „амфибиотик“ се не користи обично у научној литератури и може се сматрати нестандардним или колоквијални термин. Међутим, концепт амфипатичности је добро успостављен у биохемији и фармакологији и наставља да буде важна област истраживања за развој нових лекова и терапија.