Разоткривање учења ранохришћанских дидахиста

Дидахиста је термин који се користи за описивање ранохришћанског учитеља или писца који је живео у првом веку нове ере. Назив „дидахиста“ долази од грчке речи „дидацхе“, што значи „учење“.ӕӕ Дидахисти су били група хришћана који су веровали да учење Исуса и апостола треба да се преноси усменом предајом, а не да се записује у формалном документу као што је Нови завет. Они су себе сматрали чуварима вере, а њихова учења су често била усредсређена на идеју да живе моралним и етичким животом, уместо да се фокусирају само на доктрину или теологију.ӕӕ Дидахистички покрет је био утицајан у раној хришћанској цркви, а многи од њих њихова учења и праксе могу се видети у списима раних црквених отаца, као што су Јустин Мученик и Иринеј. Међутим, дидахисти нису били формална секта или деноминација, а њихова учења нису била универзално прихваћена од свих хришћана.ӕӕНека од кључних учења дидахиста укључују:ӕӕ1. Важност моралног и етичког живота, уместо да се фокусирамо само на доктрину или теологију.ӕ2. Идеја да учење Исуса и апостола треба преносити усменом традицијом, а не да се записује у формалном документу.ӕ3. Веровање да је Свети Дух водич за вернике и да треба да траже да их Дух води у свом свакодневном животу.ӕ4. Важност заједнице и заједништва међу верницима и потреба да верници подржавају и охрабрују једни друге у својој вери.ӕ5. Идеја да је Исус Месија, или спаситељ света, и да је он испуњење Божјег плана за човечанство.ӕӕ Све у свему, дидахистички покрет је био важан део ране хришћанске цркве, а њихова учења настављају да утичу на хришћанску мисао и вежбајте данас.