Разоткривени концепт дисгенике и њена мрачна историја научног расизма

Дисгеника се односи на идеју да су одређене групе људи инхерентно мање прикладне или инфериорне у односу на друге, те да им стога не треба дозволити да се размножавају. Овај концепт је у прошлости коришћен да оправда дискриминаторне политике, као што је присилна стерилизација, а сада се широко сматра обликом научног расизма.ӕӕПочетком 20. века, неки научници и интелектуалци су веровали да се људска раса може побољшати кроз селективни узгој и еугеника, или „добро рођење“. Они су тврдили да су одређене особине, као што су интелигенција, физичка снага и морални карактер, наследне и да се могу преносити са генерације на генерацију. Такође су веровали да су одређене групе људи, као што су сиромашни, ментално болесни и имигранти, мање способни и да им не треба дозволити да се размножавају.ӕӕМеђутим, ова идеја је широко дискредитована због повезаности са присилном стерилизацијом и геноцидом маргинализованих група током 20. века. Данас се већина научника и етичара слаже да сви појединци имају право на репродукцију и да не постоји научна основа за идеју да су одређене групе људи инхерентно мање способне од других.ӕӕВажно је напоменути да је концепт дисгенике коришћен у прошлост да би се оправдале дискриминаторне политике и праксе, као што је присилна стерилизација, и наставља да се користи и данас да оправда дискриминацију маргинализованих заједница. Важно је бити свјестан ове историје и одбацити било какве покушаје да се наука искористи за оправдање дискриминације или угњетавања.