Разумевање анисогамије: разлике у гаметама и њихове последице

Анисогамија се односи на ситуацију у којој два пола или гамете (репродуктивне ћелије) укључене у репродукцију имају различите величине, облике или бројеве хромозома. Ово може довести до разлика у количини генетског материјала који сваки родитељ доприноси свом потомству, што може имати значајне последице по развој и кондицију потомства.ӕӕУ репродукцији анисогамета, једна од две гамете (обично мушка) има мањи или мањи број број хромозома у односу на друге гамете (обично женске). Ово доводи до тога да потомци наслеђују више генетског материјала из веће или бројније гамете, што доводи до разлика у фенотипу и кондицији између полова.ӕӕАнисогамија се може видети код многих различитих организама, укључујући животиње и биљке. На пример, код људи, мушка гамета (сперма) има само 23 хромозома, док женска гамета (јаје) има 23 пара хромозома за укупно 46 хромозома. То значи да потомци наслеђују више генетског материјала од мајке него од оца, што доводи до разлика у фенотипу и кондицији између полова.ӕӕАнисогамија може имати значајне еволуционе импликације, јер може довести до разлика у стратегијама парења, улагању родитеља и другим особине животне историје међу половима. На пример, код неких врста мужјаци могу више улагати у репродукцију и стога произвести мање потомака, док женке могу улагати мање и производити више потомака. То може довести до разлика у стопама раста становништва и другим демографским параметрима међу половима.