Разумевање торзије у физици: дефиниција, примене и примери

У физици, торзија се односи на врсту увртања или увијања до којих може доћи у физичком систему. То је мера количине ротације коју систем пролази око осе која није паралелна смеру примењеног обртног момента.ӕӕ Детаљније, торзија је мера брзине промене угаоне брзине система око оса која није паралелна са смером примењеног обртног момента. Дефинише се као дериват угаоне брзине у односу на време и обично се мери у јединицама радијана по секунди на квадрат (рад/с^2).ӕӕТорзија се може јавити у широком спектру физичких система, укључујући ротирајуће објекте, извори, па чак и сам простор-време. На пример, ротација Земље око своје осе је пример торзије, као што је и увијање гумене траке када се истегне, а затим отпусти.ӕӕЈедна од кључних карактеристика торзије је да она може проузроковати да систем доживи нето обртни момент, чак и ако не постоји спољни обртни момент који делује на систем. Ово се може десити када се систем ротира око осе која није паралелна са смером примењеног обртног момента, у ком случају обртни моменат може проузроковати увртање система и доживети нето ротацију.ӕӕТорзија има бројне важне примене у физици и инжењерство, укључујући проучавање ротационог кретања, понашања опруга и других еластичних материјала, и пројектовање механичких система. То је такође важан концепт у проучавању квантне гравитације и понашања самог простор-времена.