Разумевање атријалне фибрилације: узроци, симптоми и опције лечења

Атријална фибрилација (АФиб) је врста неправилног откуцаја срца, или аритмије, која утиче на горње коморе срца, назване атријуми. Код АФиб-а, преткомора трепери или фибрилира уместо да нормално куца, што може довести до неправилног и често убрзаног откуцаја срца. Ово може да изазове симптоме као што су палпитације, кратак дах и умор.ӕАФиб може бити узрокован разним факторима, укључујући старост, висок крвни притисак, дијабетес, болести срца и друга медицинска стања. То је уобичајено стање које погађа милионе људи широм света и може повећати ризик од можданог удара и срчане инсуфицијенције ако се не лечи.ӕПостоји неколико типова атријалне фибрилације, укључујући:ӕПароксизмални АФиб: Овај тип АФиб долази и одлази сам од себе и може трајати секунде, минуте или сате.ӕПерзистентни АФиб: Овај тип АФиб-а траје дуже од 7 дана и може бити потребан третман да би се срце вратило у нормалан ритам.ӕТрајни АФиб: Овај тип АФиб-а је у току и не може се прекинути са лечењем.ӕКоји су симптоми атријалне фибрилације?ӕСимптоми атријалне фибрилације могу се разликовати од особе до особе, али могу укључивати:ӕПалпитације или осећај трзања у грудимаӕКратак даха или отежано дисањеӕУмор или слабостӕВтоглавицу или вртоглавицуӕБол у грудима или нелагодностӕС АФиб можда неће имати никакве симптоме, посебно ако имају пароксизмални АФиб. У овим случајевима, стање се може открити током рутинског физичког прегледа или електрокардиограма (ЕКГ).ӕКоји су фактори ризика за атријалну фибрилацију?ӕПостоји неколико фактора ризика за атријалну фибрилацију, укључујући:ӕСтарост: Ризик од развоја АФиб расте са годинама , при чему се већина случајева јавља код људи старијих од 65 година.ӕВисоки крвни притисак: Висок крвни притисак је уобичајен фактор ризика за АФиб.ӕДијабетес: Дијабетес мелитус је такође фактор ризика за АФиб.ӕБолест срца: Људи са срчаним обољењима, као нпр. болест коронарне артерије или срчана инсуфицијенција, имају већи ризик за АФиб.ӕДруги здравствени услови: Одређена медицинска стања, као што су болест штитне жлезде, апнеја за вријеме спавања и хронична опструктивна плућна болест (КОПБ), могу повећати ризик од развоја АФиб.ӕ Конзумација алкохола: Прекомерна конзумација алкохола је повезана са повећаним ризиком од АФиб-а.ӕПородична историја: Људи са породичном историјом АФиб-а су у већем ризику од развоја овог стања.ӕШта је лечење атријалне фибрилације?ӕЛечење атријалне фибрилације зависи од типа АФиб, озбиљност симптома и други појединачни фактори као што су старост и укупно здравље. Опције лечења могу укључивати:ӕЛекове: Лекови који се називају антиаритмици или контролори пулса могу се користити за контролу откуцаја срца и враћање нормалног срчаног ритма. Други лекови, као што су разређивачи крви, такође могу бити прописани за спречавање крвних угрушака и можданог удара.ӕКардиоверзија: Кардиоверзија је процедура која користи електрични удар да би се успоставио нормалан срчани ритам. Може се извести код људи са пароксизмалним АФиб који нису имали успешан одговор на лекове.ӕКатетерска аблација: Катетерска аблација је минимално инвазивна процедура која уништава абнормалне електричне путеве у срцу који изазивају АФиб. Може се препоручити особама са упорним или трајним АФиб-ом који нису имали успеха са другим третманима.ӕПроцедура хируршког лавиринта: Процедура хируршког лавиринта је инвазивнија операција која ствара образац ожиљног ткива у срцу како би се спречило изазивање абнормалних електричних сигнала АФиб. Обично је резервисан за људе са тешким симптомима који нису реаговали на друге третмане.ӕПромене у начину живота: Промене у начину живота као што су редовно вежбање, здрава исхрана и технике смањења стреса могу помоћи у управљању симптомима и побољшању општег здравља.ӕКоје су компликације атријалне фибрилација ?ӕАтријална фибрилација може повећати ризик од неколико компликација, укључујући:ӕМождани удар: АФиб може узроковати стварање крвних угрушака у срцу, који затим могу путовати до мозга и узроковати мождани удар.ӕСрчана инсуфицијенција: АФиб може довести до срчане инсуфицијенције ако срце није у стању да пумпа довољно крви да задовољи потребе тела.ӕХронични умор: АФиб може изазвати хронични умор и слабост због неправилног откуцаја срца и смањеног срчаног волумена.ӕДепресија: АФиб такође може повећати ризик од депресије и анксиозности услед физичког и емоционални симптоми стања.ӕКаква је прогноза за атријалну фибрилацију?ӕПрогноза за атријалну фибрилацију варира у зависности од типа АФиб-а, тежине симптома и других индивидуалних фактора као што су старост и укупно здравље. Генерално, прогноза за особе са АФиб-ом је добра ако се стање правилно лечи лековима, кардиоверзијом или аблацијом катетера. Међутим, нелечени АФиб може повећати ризик од можданог удара и срчане инсуфицијенције, што може имати негативан утицај на квалитет живота и преживљавање.ӕВажно је потражити медицинску помоћ ако осетите било какве симптоме атријалне фибрилације, јер се рана дијагноза и лечење могу побољшати исходе и смањити ризик од компликација.