Разумевање високофалутинизма: препознавање претенциозног језика и понашања

Хигхфалутинизам је термин који се користи за описивање језика или понашања које је превише формално, претенциозно или погођено. Такође се може односити на некога ко говори или се понаша на овај начин, често користећи велике речи или сложене реченице да би импресионирао друге својом интелигенцијом или софистицираношћу. Израз се често користи пежоративно, имплицирајући да се особа или ствар која се описује превише труди да буде нешто што није, или да је превише упадљива или самоважна.ӕӕПримери високог фалутинизма укључују:ӕӕ* Коришћење претерано сложеног речника или жаргона за описати једноставне концептеӕ* Говорити претенциозним или афективним акцентом или тономӕ* Коришћење цветног језика или поетских метафора за описивање свакодневних ствариӕ* Понашање на помпезан или самоважан начин, као да је неко бољи од другихӕ* Коришћење великих речи или техничких термина за звучи интелигентније или образованије него што заиста јесте.ӕӕ Високофалутинизам се може видети у многим областима живота, као што су академска заједница, политика и култура. На пример, научник би могао да користи претерано сложен језик да опише своје налазе истраживања, или би политичар могао да користи цветну реторику да би њихови говори звучали важније. У култури, хигхфалутинизам се може видети на начин на који неки људи говоре о уметности, музици или књижевности, користећи техничке термине и жаргон за описивање једноставних концепата.ӕӕ Термин „хигхфалутин“ је изведен из средње енглеске речи „фаутин“, што значи „хвалити се“ или „хвалити се“. Први пут је употребљен у 17. веку да опише некога ко говори велико, али не говори. Временом, термин је еволуирао тако да укључује низ понашања и стилова језика који се сматрају претенциозним или превише формалним.