Разумевање модела раста не-малтузијанске популације

Не-малтузијански се односи на модел раста популације који не прати претпоставке Малтузијанске теорије. Малтузијанска теорија, коју је предложио Тхомас Роберт Малтхус у 18. веку, поставља да је раст становништва ограничен доступношћу ресурса, што доводи до негативне повратне спреге између раста популације и доступности ресурса.ӕӕ Насупрот томе, не-малтузијански модели претпостављају да други фактори , као што су технолошки напредак или промене у друштвеним и економским структурама, могу утицати на раст становништва и превазићи ограничења наметнута доступношћу ресурса. Немалтузијански модели се често користе за проучавање дугорочног понашања становништва и за процену утицаја различитих политика на раст становништва.ӕӕНеки примери не-малтузијанских модела укључују:ӕӕ1. Логистички модел: Овај модел претпоставља да је раст становништва ограничен доступношћу ресурса, али такође дозвољава могућност технолошког напретка и других фактора који могу утицати на раст становништва.ӕ2. Експоненцијални модел: Овај модел претпоставља да раст становништва није ограничен доступношћу ресурса, већ другим факторима као што су болест или конфликт.ӕ3. Симонов модел: Овај модел комбинује елементе и малтузијанског и не-малтузијанског модела, под претпоставком да на раст становништва утичу и доступност ресурса и технолошки напредак.ӕ4. Бассов модел: Овај модел се користи за проучавање дугорочног понашања популација и претпоставља да је раст популације функција броја јединки у популацији и брзине којом се оне размножавају.ӕ5. Росензвеиг-Бассов модел: Овај модел је проширење Бассовог модела који дозвољава могућност технолошког напретка и других фактора који могу утицати на раст популације.ӕӕ Све у свему, не-малтузијански модели се користе за проучавање дугорочног понашања популације и да се процени утицај различитих политика на раст становништва. Ови модели су често сложенији од малтузијанских модела и узимају у обзир шири спектар фактора који могу утицати на раст становништва.