Симболика и значај светиљке у Библији

У Библији, свећњак (који се назива и свећњак или менора) је комад намештаја који се користи у табернакулу и касније у храмовима за држање лампи које су давале светлост. Свијећњак је обично био направљен од бронзе и имао је седам грана, од којих је свака држала свјетиљку.ӕӕСвјећњак је био симбол Божјег присуства и водства, а био је постављен на светом мјесту шатора, близу олтара за кађење. Свећњак се палио сваке вечери помоћу уља са маслиновог дрвета, а његово светло је требало да осветли шатор и да служи као светионик за свештенике док су обављали своје дужности.ӕӕ Поред своје практичне сврхе да обезбеди светлост, свећњак је имао и духовну значај. Био је то подсетник на Божји савез са његовим народом и представљао је светлост Божјег присуства и вођства у њиховим животима. Свећњак је такође био симбол Месије, који ће доћи да донесе светлост и спасење свету.ӕӕУ читавој Библији, свећњак се помиње у различитим контекстима, укључујући у Изласку, где је први пут описан као део намештаја шатора, и у Захарији, где се користи као симбол Божје обнове свог народа. Свећњак је такође на различите начине тумачен од стране различитих верских традиција, укључујући као симбол седам дана стварања, седам врлина или седам смртних грехова.