Целандин: врсте, лековита својства и токсичност

Целандин је уобичајено име за неколико биљака из рода Ранунцулус, који припада породици љутића (Ранунцулацеае). Ове биљке карактеришу жути или наранџасти цветови и налазе се у многим деловима света. Неке врсте целандина се сматрају инвазивним коровом, док се друге узгајају као украсне биљке.ӕӕЕво неких од најчешћих врста целандина:ӕӕ1. Обични целандин (Ранунцулус фицариа): Ово је широко распрострањена корова која је поријеклом из Европе и Азије, али је уведена у друге дијелове свијета. Има жуто цвеће и може да расте на разним стаништима, укључујући поља, ливаде и шуме.ӕ2. Велики целандин (Ранунцулус ацрис): Ово је вишегодишња биљка која је поријеклом из Европе и Азије и уведена је у Сјеверну Америку. Има веће, упадљивије цветове од обичног целандина и често се гаји као украсна биљка.ӕ3. Мали целандин (Ранунцулус парвифлорус): Ово је вишегодишња биљка која је поријеклом из Европе и Азије и уведена је у Сјеверну Америку. Има мање цветове од већег целандина и често се налази у влажним, засјењеним подручјима.ӕ4. Целандински мак (Папавер целандринум): Ово је једногодишња или двогодишња биљка која је поријеклом из медитеранског региона, али је уведена у друге дијелове свијета. Има жуте цветове који подсећају на мак и често се узгаја као украсна биљка.ӕӕЦеландин је познат по својим лековитим својствима и вековима се користи у традиционалној медицини. Садрже разне алкалоиде, гликозиде и друга једињења за која се показало да имају антиинфламаторна, антиоксидативна и антиканцерогена својства. Међутим, неке врсте целандина могу бити токсичне ако се прогутају у великим количинама, па је важно да их користите опрезно и под вођством квалификованог здравственог радника.