Историја и значај кордита у војном оружју

Кордит је врста бездимног погонског горива која је измишљена крајем 19. века. То је мешавина нитроглицерина, пиштољског памука и мале количине хемикалије која се зове "питцх", која помаже да се мешавина стабилизује и спречи да прерано експлодира. Кордит се интензивно користио у војном оружју током Првог и Другог светског рата, укључујући артиљеријске гранате, митраљезе и пушке.ӕӕКордит је снажније и стабилније гориво од црног барута, који је био примарни погонско гориво коришћено у ватреном оружју пре проналаска кордит. Кордит гори спорије и доследније од црног барута, што омогућава прецизније и поузданије пуцање. Међутим, кордит такође производи више дима и остатака од црног праха, што може отежати руковање и чишћење.ӕӕ Временом је кордит у великој мери замењен модернијим погонским гасовима, као што су једињења на бази нитроцелулозе и полиуретана. Ова новија горива су још стабилнија и конзистентнија од кордита и производе мање дима и остатака. Међутим, кордит остаје важан део војне историје и још увек се користи у неким специјализованим апликацијама, као што је производња старог ватреног оружја и историјских реконструкција.