Историја фармакона: природни лекови раног 20. века
Пхармацон је термин који се користио почетком 20. века да опише врсту лека или лека који је добијен из природних извора, као што су биљке или животиње. Термин "фарма" потиче од грчке речи за "лечење", а "цон" значи "са". Дакле, фармакон се односи на супстанцу која се користи за лечење или лечење болести или стања.ӕӕПочетком 20. века многи лекови су добијани из природних извора, као што су опијумски мак, кора врбе и биљке лисичарке. Ови лекови су често називани „фармаконима“ јер су добијени из природних извора и коришћени су за лечење разних медицинских стања.ӕӕ Временом је термин „фармакон“ престао да се користи пошто су синтетички лекови постали чешћи. Данас се овај термин углавном користи у историјском или научном контексту да се односи на лекове из раног 20. века који су добијени из природних извора.



