Моћно наслеђе похвала: средњовековне латинске химне и њихов утицај на модерно богослужење

Лаудес су врста латинске химне или песме хвале. Реч „лауд“ потиче од латинске речи „лаударе“, што значи „хвалити“. Лаудес су се често певале у верским службама, посебно у манастирима и самостанима, и коришћене су за изражавање оданости и обожавања Бога. Обично су имале метричку структуру и биле су писане на латинском, иако су неке похвале написане и на народним језицима попут старофранцуског или средњег енглеског.ӕӕ Лаудес су били важан део литургијске традиције Католичке цркве, а многе познате химне и песме су и данас певане имају своје корене у средњовековној традицији лауде. На пример, чувена химна "Диес Ирае" (Дан гнева) првобитно је била похвала написана у 13. веку. Друге добро познате похвале укључују „Те Деум“ и „Вени, Цреатор Спиритус“.ӕӕЛаудес нису певали само у верским службама, већ иу секуларном контексту, као што су на двору или током фестивала. Често су их пратили инструменти попут лауте или оргуља, а понекад су их изводили професионални музичари или хорови.ӕӕ Све у свему, похвале су биле важан део музичког и литургијског наслеђа средњег века, а њихово наслеђе се још увек може чути у многим химне и песме које се данас певају.