Разумевање анестезије: врсте, ризици и администрација

Анестетизер је лек или агенс који узрокује губитак осећаја или свести, омогућавајући да се медицинске процедуре или операције изводе без бола или нелагодности. Постоје различите врсте анестетизера, укључујући локалне анестетике, регионалне анестетике и опште анестетике. Локални анестетици умртвљују само одређену област на којој се обавља захват, док регионални анестетици утичу на већи део тела, попут руке или ноге. Општи анестетици доводе до тога да особа постане несвесна и несвесна свог окружења током процедуре.ӕӕПитање 2: Које су неке уобичајене врсте анестезије?ӕАнс. Неке уобичајене врсте анестезије укључују:ӕӕ1. Локална анестезија – умртвљује само одређено подручје на коме се ради захват.ӕӕ2. Регионална анестезија – утиче на већу површину тела, као што су рука или нога.ӕӕ3. Општа анестезија – узрокује да особа постане несвесна и несвесна околине током поступка.ӕӕ4. Седација – врста анестезије која помаже особи да се опусти и осећа удобније током процедуре, али не доводи до тога да изгуби свест.ӕӕ5. Епидурална анестезија – врста регионалне анестезије која се испоручује кроз катетер убачен у кичму.ӕӕ6. Спинална анестезија – врста регионалне анестезије која се даје једном ињекцијом у кичму.ӕӕ7. Општа анестезија са цевчицом за дисање – врста опште анестезије где се цев за дисање убацује у грло пацијента како би му помогла да дише током процедуре.ӕӕ8. Нега праћене анестезијом (МАЦ) – врста анестезије у којој је пацијент будан, али опуштен и способан да реагује на вербалне команде током процедуре.ӕӕПитање 3: Који су неки ризици повезани са анестезијом?ӕАнс. Неки ризици повезани са анестезијом укључују:ӕӕ1. Алергијске реакције на анестетик.ӕӕ2. Проблеми са дисањем, као што су отежано дисање или респираторна инсуфицијенција.ӕӕ3. Срчани проблеми, као што су абнормални срчани ритмови или срчани застој.ӕӕ4. Оштећење нерва или парализа.ӕӕ5. Инфекција или крварење на месту где је анестезија примењена.ӕӕ6. Свест о анестезији – ретко, али потенцијално трауматично стање где је пацијент свестан своје околине током процедуре, али не може да се креће или комуницира.ӕӕ7. Постоперативна мучнина и повраћање (ПОНВ) – честа нуспојава анестезије која се може лечити лековима.ӕӕ8. Одложени излазак из анестезије – стање у коме је пацијенту потребно више времена него што се очекивало да поврати свест после процедуре.ӕӕПитање 4: Како се примењује анестезија?ӕАнс. Анестезија се може применити на различите начине, у зависности од врсте процедуре и историје болести пацијента. Неке уобичајене методе примене анестезије укључују:ӕӕ1. Ињекције – анестетички лек се може убризгати у тело кроз иглу или канилу.ӕӕ2. Гас – анестетички гасови се могу удахнути кроз маску или цев за дисање.ӕӕ3. ИВ – анестетички лекови се могу применити путем интравенске (ИВ) линије.ӕӕ4. Спинална или епидурална ињекција – анестетички лек се може убризгати у кичму или епидурални простор да би утрнуо доњи део леђа и ноге.ӕӕ5. Локална анестезија – анестетички лек се може применити директно на кожу или слузокожу да би утрнуо само одређено подручје на коме се обавља процедура.ӕӕ6. Регионална анестезија – анестетички лекови се могу применити на веће делове тела, као што су рука или нога, да би се умртвило то подручје и смањио бол.ӕӕ7. Општа анестезија - анестетички лекови се могу давати кроз цев за дисање да изазову несвест и амнезију током процедуре.