Разумевање неприродности: филозофска и религиозна перспектива

Неприродност је филозофска позиција која тврди да природни свет, укључујући људска бића и њихова искуства, није једина стварност. Уместо тога, не-природњаци тврде да постоје друге области или димензије постојања које су изван природног света, као што је духовно или натприродно царство.ӕӕ Неприродност може имати много облика, у зависности од специфичних веровања и теорија појединца или групе. Неки уобичајени облици ненатурализма укључују:ӕӕ1. Дуализам: Веровање да постоје две фундаменталне врсте стварности, као што су ум и материја, или дух и тело.ӕ2. Идеализам: Веровање да је крајња стварност царство идеја или свести, пре него физички свет.ӕ3. Плурализам: Веровање да постоји више области постојања, од којих свако има сопствени скуп закона и својстава.ӕ4. Мистицизам: Веровање да постоји дубља, духовна стварност која превазилази физички свет.ӕ5. Супернатурализам: Веровање у постојање ентитета или сила које се не могу објаснити природним законима, као што су духови, богови или магија.ӕӕ Неприродност се може наћи у многим верским традицијама, укључујући хришћанство, ислам, јудаизам, хиндуизам и будизам. Такође се може наћи у филозофским и духовним покретима, као што су платонизам, идеализам и мистицизам.ӕӕНеке од кључних карактеристика ненатурализма укључују:ӕӕ1. Веровање у постојање царстава или димензија изван природног света.ӕ2. Веровање да ове области насељавају ентитети или бића која не подлежу природним законима.ӕ3. Веровање да су ове области фундаменталније или важније од физичког света.ӕ4. Веровање да постоји веза између природног и неприродног царства, као што је деловање богова или духовних бића.ӕ5. Веровање да се знање о неприродном царству може стећи кроз духовне праксе, као што су медитација или молитва.ӕӕНеприродност је имала значајан утицај на људску историју и културу, обликујући религиозна и филозофска уверења, уметност, књижевност и друштвене институције. Такође је био предмет многих дебата и контроверзи, при чему су се неки залагали за његову ваљаност, а други су је одбацили као недоказану или ирационалну.