Разумевање отворености и прикривености у језику

Отвореност је термин који се користи у лингвистици да опише експлицитно или директно изражавање значења или идеје, за разлику од прикривености, која се односи на индиректно или имплицитно изражавање. Другим речима, отвореност се односи на отворену и очигледну природу поруке, док се прикривеност односи на скривену или суптилну природу поруке.ӕӕНа пример, у реченици „волим те“, реч „љубав“ је отворен израз емоција говорника, док би се фраза „ти си посебан за мене“ могла сматрати прикривенијим изразом исте емоције, јер захтева известан закључак и тумачење да би се разумело говорниково намеравано значење.ӕӕ Отвореност се такође може односити на експлицитно или директно употреба језичких структура, као што су глаголски облици или граматичке конструкције, које преносе специфично значење или функцију. На пример, отворени ред речи субјект-глагол-објекат је онај у коме су субјекат, глагол и објекат постављени у директан и очигледан редослед, док прикривени ред речи може укључивати сложеније структуре реченица или двосмислене формулације.ӕӕ Све у свему, разлика између отвореног и прикривеног може бити корисна за разумевање како језик функционише и како говорници користе језик да пренесу различита значења и функције.