Разумевање пауперизације: облик друштвене контроле и њени разорни ефекти

Пауперизација је процес смањења броја сиромашних тако што их чини мање квалификованим за социјалне и социјалне услуге. Често се постиже кроз политике које ограничавају приступ здравственој заштити, образовању и другим битним ресурсима. Циљ пауперизације је да примора појединце да постану самодовољни или да траже запослење, чак и ако то значи да раде на пословима са ниским платама са мало бенефиција.ӕПауперизација се може посматрати као облик друштвене контроле, јер има за циљ да дисциплинује сиромашне и учинити их усклађенијим са друштвеним нормама. Такође се може користити као оруђе за владе да смање своју потрошњу на социјалне програме и пребаце терет на саме сиромашне.ӕЕфекти пауперизације могу бити далекосежни и разорни, што доводи до повећања сиромаштва, неједнакости и социјалних немира. Такође може продужити циклусе сиромаштва, пошто појединци нису у могућности да приступе ресурсима који су им потребни да побољшају своје околности.ӕПауперизација се често повезује са неолибералном економском политиком, која даје приоритет принципима слободног тржишта и индивидуалној одговорности у односу на социјално благостање и колективну акцију. Међутим, може се наћи иу другим политичким системима, као што су ауторитарни режими који користе смањење сиромаштва као изговор за сузбијање неслагања и одржавање моћи.ӕ Све у свему, пауперизација је сложено питање које поставља важна питања о улози владе у решавању проблема сиромаштва и неједнакост. Док једни тврде да је неопходно промовисати самодовољност и личну одговорност, други тврде да је то облик друштвене контроле који одржава неједнакост и подрива људска права.