Разумевање поплава: узроци, последице и стратегије ублажавања

Поплавна вода је вода која се излива из воде као што је река, језеро или океан и тече преко копна, плавећи подручја која су обично сува. Може бити узроковано обилним падавинама, топљењем снега, олујним ударима или кваровима брана. Поплавна вода може бити опасна и деструктивна, проузрокујући штету на имовини, расељавање људи и представљање опасности по здравље.ӕӕ Питање 2: Која је разлика између поплаве и бујичне поплаве?ӕОдговори. Поплава је продужено преливање воде које траје данима или недељама, док је бујна поплава нагло и брзо преливање које се јавља у року од неколико сати. Бучне поплаве су често узроковане интензивним падавинама, кваровима брана или другим догађајима који испуштају велике количине воде на мало подручје. Оне могу бити опасније од поплава јер дају мало упозорења и могу се завршити за кратко време.ӕӕПитање 3: Који су неки уобичајени узроци поплава?ӕОдговори. Неки уобичајени узроци поплава укључују обилне падавине, отапање снега, олујне ударе, кварове брана и људске активности као што су урбанизација и крчење шума. Обилне падавине су један од најчешћих узрока поплава, посебно у подручјима са лошом дренажом или неадекватном инфраструктуром. Отапање снега такође може изазвати поплаве у планинским пределима, док се олујни удари могу јавити током урагана и других интензивних олуја. Кварови брана такође могу довести до катастрофалних поплава, као што се види у урушавању бране у Брумадињу у Бразилу 2019. Људске активности као што су урбанизација и крчење шума могу да погоршају ризик од поплава смањењем количине земљишта доступног за апсорпцију воде и повећањем количине непропусних површина као што су тротоари и зграде.ӕӕПитање 4: Који су неки од ефеката поплава?ӕАнс. Неки од ефеката поплава укључују материјалну штету, расељавање људи и здравствене ризике. Поплаве могу проузроковати значајну штету кућама, предузећима и инфраструктури, што доводи до економских губитака и нарушавања живота погођених. Такође може довести до расељавања људи, посебно у ниским подручјима која су подложна поплавама. Поред тога, поплаве могу представљати ризик по здравље контаминирајући залихе воде канализацијом, пољопривредним отицајем и другим загађивачима. Ово може довести до ширења болести које се преносе водом, као што су колера и тифусна грозница.ӕӕПитање 5: Како можемо ублажити последице поплава?ӕАнс. Постоји неколико начина за ублажавање ефеката поплава, укључујући изградњу инфраструктуре отпорне на поплаве, имплементацију система раног упозорења и обезбеђивање адекватне дренаже. Инфраструктура отпорна на поплаве као што су насипи, бране и поплавни зидови могу помоћи у заштити заједница од поплава. Системи раног упозорења могу пружити људима времена да се евакуишу или предузму друге мере предострожности пре него што дође до поплава. Адекватни системи за одводњавање такође могу помоћи да се смањи ризик од поплава омогућавајући води да слободно тече кроз урбана подручја. Поред тога, прописи о зонирању и грађевински прописи могу се користити за ограничавање развоја у подручјима подложним поплавама и захтевају да се нова градња гради у складу са стандардима отпорним на поплаве.ӕӕПитање 6: Која је разлика између поплавне равнице и поплавне зоне?ӕАнс. Поплавно подручје је подручје земљишта које је подложно поплавама, док је поплавна зона означено подручје које је у опасности од поплава. Поплавне равнице су обично равне или ниске површине које се налазе у близини река, језера или других водених површина. Могу бити подложни периодичним поплавама због обилних падавина, топљења снега или других догађаја. Зоне поплава, с друге стране, одређују владине агенције као што је ФЕМА у Сједињеним Државама и заснивају се на вероватноћи поплава. Ове зоне могу укључивати подручја која су у опасности и од поплава на ријеци и обали.ӕӕПитање 7: Како се припремамо за поплаву?ӕАнс. Припрема за поплаву укључује неколико корака, укључујући креирање плана за ванредне ситуације, гомилање залиха и предузимање мера за заштиту имовине. План за хитне случајеве треба да садржи информације о путевима евакуације, телефонским бројевима за хитне случајеве и локацији склоништа и других ресурса. Залихе као што су храна, вода и комплети за прву помоћ треба да се складиште пре поплаве, а власници имања треба да размотре уградњу материјала отпорних на поплаве, као што су капије за поплаву и противпоплавна врата. Поред тога, власници кућа би требало да размотре куповину осигурања од поплава како би се заштитили од финансијских губитака.ӕӕПитање 8: Која је разлика између праћења поплава и упозорења на поплаву ?ӕОдговори. Упозорење на поплаву издаје се када је поплава могућа, док се упозорење на поплаву издаје када је поплава неминовна или се већ дешава. Праћење поплава значи да су услови повољни за поплаве, али не значи нужно да ће доћи до поплаве. Упозорење о поплави, с друге стране, значи да се ускоро очекује поплава и да људи у погођеним областима треба да предузму хитне мере да заштите себе и своју имовину.ӕӕПитање 9: Како можемо смањити ризик од поплава?ӕАнс. Постоји неколико начина да се смањи ризик од поплава, укључујући смањење непропусних површина, очување природних станишта и имплементацију зелене инфраструктуре. Непропусне површине као што су тротоари и зграде могу повећати ризик од поплава смањујући количину земљишта доступног за апсорпцију воде. Очување природних станишта као што су мочваре и шуме може помоћи да се апсорбује вишак воде и смањи ризик од поплава. Зелена инфраструктура као што су кишне баште, биосвалес и зелени кровови такође могу помоћи да се апсорбује вишак воде и смањи ризик од поплава. Поред тога, прописи о зонирању и грађевински прописи могу се користити за ограничавање развоја у подручјима подложним поплавама и захтијевају да се нова градња гради према стандардима отпорним на поплаве.ӕӕПитање 10: Која је улога владе у управљању поплавама?ӕОдговор. Улога владе у управљању поплавама укључује пружање услуга хитног реаговања, спровођење мера контроле поплава и спровођење грађевинских прописа и прописа о зонирању. Владе такође могу пружити финансијску помоћ појединцима и предузећима погођеним поплавама. Поред тога, владе могу да раде са другим заинтересованим странама као што су непрофитне организације и приватне компаније на развоју и имплементацији свеобухватних планова управљања поплавама. Ови планови треба да обухватају мере за смањење ризика од поплава, заштиту имовине и људских живота и обезбеђивање адекватне дренаже и служби за реаговање у ванредним ситуацијама.