

Разумевање прикладности у лингвистици
Прикладност је термин који се користи у лингвистици да опише однос између два елемента у реченици који су граматички паралелни или еквивалентни. Другим речима, прикладност се односи на начин на који су два или више елемената међусобно повезани кроз њихову граматичку структуру и значење.ӕӕНа пример, у реченици „Човек који је написао књигу је овде“, „који је написао књигу“ и „овде“ су прикладни јер су обе именичке фразе које функционишу као субјект реченице. Слично томе, у реченици „Она воли и да чита књиге и да гледа филмове“, „читање књига“ и „гледање филмова“ су прикладни јер су оба глагола који изражавају паралелне активности.ӕӕ Прикладност је важан концепт у лингвистици јер помаже да се идентификују граматичку структуру реченице и како различити елементи доприносе њеном значењу. Такође је користан за идентификацију грешака у граматици и синтакси, као и за разумевање нијанси употребе језика и стила.




У лингвистици, „прикладност“ се односи на прикладност или прикладност одређене речи или фразе у датом контексту. Често се користи да опише степен до којег је реч или фраза прикладна за изражавање одређеног значења или идеје.ӕӕНа пример, ако бисте употребили формалну реч као што је „проницљив“ да опишете нечије случајно посматрање, то би се могло сматрати неприкладним или претерано формално, па стога не приличи. У овом случају, неформалнија реч као што је „перцептиван“ би могла бити прикладнија.ӕӕ Прикладност се често користи као критеријум за процену прихватљивости речи или фраза у одређеном контексту. То је један од фактора који лингвисти узимају у обзир приликом утврђивања прикладности употребе језика у различитим ситуацијама.



