Разумевање усева који се не могу наводњавати и њиховог значаја у пољопривреди

Ненаводњавање се односи на земљиште или усеве који се не могу наводњавати, било зато што се налазе у области са недовољним водним ресурсима или зато што земљиште или клима нису погодни за наводњавање. Земљиште или усеви који се не могу наводњавати обично зависе од падавина за своје потребе за водом и могу бити подложнији суши или другим временским приликама.ӕӕНасупрот томе, земљиште или усеви који се могу наводњавати могу се снабдевати водом вештачким путем, као што су системи за прскање или кап по кап наводњавање. Ово омогућава пољопривредницима да контролишу количину воде коју добијају њихови усеви, што може помоћи у побољшању приноса усева и смањењу ризика од оштећења од суше.ӕӕПримери усева који се не могу наводњавати укључују:ӕӕ1. Кишни усеви: То су усеви који се узгајају у областима где је количина падавина довољна да задовољи њихове потребе за водом. Примери укључују кукуруз, соју и пшеницу.ӕ2. Вишегодишње засаде: То су усеви који се узгајају у областима са сталним снабдевањем водом, као што су воћке или виногради.ӕ3. Усјеви који се узгајају у подручјима са ограниченим водним ресурсима: То су усјеви који се узгајају у подручјима гдје је доступно водоснабдијевање ограничено, као што су аридни или полусушни региони. Примери укључују памук, шећерну трску и пиринач.ӕӕ Све у свему, усеви који се не могу наводњавати су важан део пољопривреде, а фармери морају пажљиво да управљају својим водним ресурсима како би обезбедили успех својих усева.