Разумевање фиксатива у очувању биолошких узорака

Фиксативи су супстанце које се користе за стабилизацију или очување биолошких узорака, као што су ћелије, ткива или протеини. Обично се додају узорку након што је фиксиран, што значи да је узорак третиран хемикалијом која спречава разградњу молекула у узорку. Ово омогућава да се узорак сачува на дужи временски период и олакшава проучавање структуре и функције молекула у узорку помоћу различитих техника као што су микроскопија, вестерн блоттинг или масена спектрометрија.ӕӕПостоји много различитих типова фиксатива који се могу користити у зависности од врсте узорка који се проучава и технике која се користи за његову анализу. Неки уобичајени фиксативи укључују:ӕӕ* Парафин: Ово је воштана супстанца која се често користи за очување узорака ткива. Помаже у одржавању структуре ткива и олакшава сечење ткива на танке кришке за микроскопску анализу.ӕ* Формалдехид: Ово је снажан фиксатив који се обично користи за очување ћелија и ткива. Унакрсно повезује протеине у узорку, што помаже у очувању њихове структуре и функције.ӕ* Глутаралдехид: Ово је још један уобичајени фиксатив који се често користи за очување ћелија и ткива. Посебно је користан за очување узорака који ће бити анализирани помоћу електронске микроскопије.ӕ* Алкохоли: Етанол и метанол се обично користе као фиксативи за очување ћелија и ткива. Они помажу у очувању структуре узорка и олакшавају складиштење и транспорт.ӕӕУопштено говорећи, избор фиксатива зависиће од специфичних потреба експеримента и врсте анализе која се изводи. Важно је одабрати фиксатив који је прикладан за узорак који се проучава и који не омета технику која се користи за његову анализу.