Разумевање Хилдебрандизма: утицајна политичка и друштвена идеологија папе Гргура ВИИ

Хилдебрандизам је термин који се користи за описивање политичке и друштвене идеологије папе Гргура ВИИ (1073-1085), који је био једна од најутицајнијих личности средњег века. Термин „Хилдебрандизам“ је сковао немачки историчар Хајнрих фон Трејчке крајем 19. века, а односи се на папин нагласак на духовном ауторитету Цркве и његове напоре да реформише Цркву и њен однос са световном влашћу.ӕӕНа Срце Хилдебрандизма је веровање да Црква треба да буде морални и духовни водич за друштво, а не само политичка институција. Ова идеја је била револуционарна у то време, пошто је Црква дуго била блиско повезана са монархијама и империјама у Европи, а многе црквене вође су своју улогу виделе као подршку моћи ових владара. Григорије ВИИ је, међутим, веровао да Црква треба да буде засебан и независан ентитет, са сопственим ауторитетом и моћи.ӕӕ Реформе Григорија ВИИ укључивале су напоре да се смањи моћ световних владара над Црквом, као што је забрана инвеституре лаика (пракса краљева и царева који постављају епископе и друге црквене службенике). Такође је настојао да ојача ауторитет папства и да успостави Цркву као јединствену, глобалну институцију.ӕӕХилдебрандизам је имао дубок утицај на европско друштво и политику, јер је помогао да се створи независнија и моћнија Црква која је била у стању да изазове ауторитет световних владара. Реформе Григорија ВИИ отвориле су пут развоју модерних националних држава и одвајању цркве од државе. Данас Хилдебрандизам и даље проучавају историчари и политички теоретичари као важан пример улоге религије у обликовању друштва и политике.