Технике дуплексирања у комуникационим системима

Дуплекс је техника која се користи у комуникационим системима како би се омогућило да два или више уређаја деле исти комуникациони канал. Ово се постиже поделом канала на два одвојена временска слота, по један за сваки уређај, и омогућавајући им да емитују у супротним смеровима.ӕӕДругим речима, дуплексирање омогућава истовремени пренос и пријем на истом фреквентном опсегу, што је неопходно за потпуно дуплекс комуникациони системи.ӕӕПостоји неколико типова техника дуплекса који се користе у комуникационим системима, укључујући:ӕӕ1. Дуплексирање са фреквенцијском поделом (ФДД): Ова техника дели фреквенцијски опсег на два одвојена канала, један за пренос узлазне везе и један за пренос низа.ӕ2. Дуплексирање са временским поделом (ТДД): Ова техника дели време на два одвојена слота, један за пренос узлазне везе и један за пренос низа везе.ӕ3. Кодна подела дуплекса (ЦДД): Ова техника користи јединствене кодове да идентификује сваки уређај и омогући им да истовремено емитују на истом фреквенцијском опсегу.ӕ4. Мултиплексирање са ортогоналном поделом фреквенције (ОФДМ): Ова техника дели фреквенцијски опсег на више ортогоналних подносаца, омогућавајући истовремени пренос и пријем на истом фреквенцијском опсегу.ӕӕДуплексирање се користи у широком спектру комуникационих система, укључујући ћелијске мреже, сателитске комуникације и бежичне локалне мреже (ВЛАН). То је суштинска технологија за модерне комуникационе системе, јер омогућава ефикасно коришћење пропусног опсега и побољшане перформансе.