Разумевање кина у филмским студијама

Кино је термин који се користи у филмским студијама да опише употребу покрета камере и техника монтаже како би се створио осећај покрета или флуидности унутар сцене. Термин „кино“ потиче од руске речи за „покрет“ и често се користи да опише начин на који се камере крећу кроз простор или начин на који се снимци монтирају заједно како би се створио осећај тока или континуитета.ӕӕНеки уобичајени примери кино укључује:ӕӕ1. Померање камере: Померање камере је хоризонтално кретање камере, где се камера помера са једне стране кадра на другу. Ово се може користити да се гледаоцу прикаже широкоугаони поглед на сцену или да се прати лик док се креће кроз простор.ӕ2. Нагиби камере: Нагиб камере је вертикално померање камере, где се камера помера горе или доле унутар кадра. Ово се може користити за истицање одређених елемената у сцени, као што је израз лица лика или део дијалога.ӕ3. Колица: Колица је покрет камере где се камера помера на колици, стварајући глатко и течно кретање. Ово се може користити за стварање осећаја интимности или блискости са ликовима, или за наглашавање важности одређеног елемента у сцени.ӕ4. Праћење снимака: Снимак праћења је покрет камере где камера прати лик док се креће кроз простор. Ово се може користити да се створи осећај замаха или енергије унутар сцене, или да се гледаоцу покаже однос између различитих ликова.ӕ5. Цутаваис: Цутаваи је техника монтаже где монтажер сече од једног снимка до другог, често да би показао другачију перспективу или елемент унутар сцене. Ово се може користити за додавање разноликости и интересовања сцени, или за истицање одређених елемената или тема.ӕӕ Све у свему, кино је важан аспект филмског језика и може се користити за стварање широког спектра ефеката и расположења унутар сцене. Ефикасним коришћењем покрета камере и техника монтаже, филмски ствараоци могу створити осећај покрета и флуидности који ангажује гледаоца и побољшава целокупно искуство гледања.