Разумевање морфогених супстанци и њихове улоге у развојној биологији

Морфогеност се односи на способност супстанце или процеса да контролише формирање и структуру живих организама. Термин су сковали биолози Алфред Гиерер и Ханс Меинхардт 1970-их, а изведен је од грчких речи „морпхе“ (форма) и „генесис“ (порекло).ӕӕУ контексту развојне биологије, морфогене супстанце су сигнални молекули који помажу у регулисању обрасца експресије гена током ембрионалног развоја. Ове супстанце могу да дифундују кроз екстраћелијски матрикс и да се вежу за специфичне рецепторе на површини оближњих ћелија, покрећући каскаду интрацелуларних сигналних догађаја који на крају доводе до промена у експресији гена и понашању ћелије.ӕӕ Примери морфогених супстанци укључују хормоне, факторе раста и сигналних молекула као што су Внт и БМП. Ове супстанце играју кључну улогу у регулисању развоја и узорковања ткива и органа током ембрионалног развоја, и настављају да учествују у одржавању и регенерацији ткива током целог живота организма.ӕӕ Морфогени процеси, међутим, нису ограничени на ембрионални развој. Одрасле животиње такође користе морфогене сигнале за регулисање поправке и регенерације ткива, као и за одржавање хомеостазе ткива. На пример, Внт сигнални пут је укључен у регулацију самообнављања и диференцијације матичних ћелија у многим ткивима, укључујући црева, коштану срж и кожу.ӕӕ Укратко, морфогене супстанце су сигнални молекули који помажу у регулисању формирања и структуре живи организми током ембрионалног развоја и током целог живота организма. Ове супстанце могу да дифундују кроз екстрацелуларни матрикс и везују се за специфичне рецепторе на површини оближњих ћелија, покрећући каскаду интрацелуларних сигналних догађаја који на крају доводе до промена у експресији гена и понашању ћелије.