Утицајни језик симуланог програмирања: пионирско објектно оријентисано програмирање и још много тога

Симула је програмски језик који су 1960-их развили Оле-Јохан Дал и Кристен Нигаард у Норвешком рачунарском центру. Дизајниран је да буде језик опште намене за прављење системског софтвера, и био је један од првих језика који је укључивао функције као што су објектно оријентисано програмирање и сакупљање смећа.ӕӕ Назив „Симула“ потиче од латинске речи „симуларе“, што значи „симулирати“. Језик је првобитно развијен као алат за симулирање сложених система, али је брзо еволуирао у пуноправни програмски језик са широким спектром апликација.ӕӕСимула је познат по свом утицају на развој других програмских језика, укључујући Ц++, Јава, и Питхон. То је такође био један од првих језика који је користио синтаксу која је слична природном језику, што је људима олакшавало читање и разумевање.ӕӕНеке кључне карактеристике Симуле укључују:ӕӕ* Објектно оријентисано програмирање: Симула је био један од првих језика да уведе концепте објектно оријентисаног програмирања (ООП) као што су класе, објекти и наслеђивање.ӕ* Сакупљање смећа: Симула је био први језик који је укључио аутоматско прикупљање смећа, што програмера ослобађа од бриге о управљању меморијом.ӕ* Структура блока: Симула је увео концепт блок структура, који омогућавају програмерима да дефинишу низ наредби које могу да се изврше заједно као једна јединица.ӕ* Функционално програмирање: Симула подржава технике функционалног програмирања као што су функције вишег реда и затварања.ӕӕУопштено гледано, Симула је важан језик у историји програмирања јер је увео многе иновативне карактеристике које су од тада постале стандард у савременим програмским језицима.