Моћ витлања: откључавање невербалне комуникације

Вхиглинг је облик невербалне комуникације који укључује употребу израза лица, говора тела и гестова руку за преношење значења. Често се користи у ситуацијама у којима вербална комуникација није могућа или прикладна, као што је у бучном окружењу или када се комуницира са глувим или наглувим особама.ӕӕ Термин „виждање“ сковао је др Вилијам Стоко, лингвиста који је студирао знаковни језик и култура глувих. Приметио је да би глуве особе користиле комбинацију израза лица, говора тела и гестова руку да комуницирају једни са другима у ситуацијама када вербална комуникација није могућа.ӕӕВидгање се може користити у различитим контекстима, укључујући:ӕӕ1. У бучним окружењима: Када има много позадинске буке, може бити тешко чути или разумети говорни језик. Као алтернативни облик комуникације у овим ситуацијама може се користити и викање.ӕ2. Са глувим или наглувим особама: Вхиглинг се може користити за комуникацију са особама које су глуве или наглуве, било као допуна вербалној комуникацији или као самосталан облик комуникације.ӕ3. У ситуацијама у којима вербална комуникација није прикладна: Вхиглинг се може користити у ситуацијама у којима би вербална комуникација била неприкладна, као што је у вјерским или културним окружењима гдје је тишина потребна.ӕ4. У креативном изражавању: Вхиглинг се такође може користити као облик креативног изражавања, као што је у позоришним или плесним представама.ӕӕ Све у свему, викање је важан облик невербалне комуникације који се може користити у различитим контекстима за преношење значења и повезивање са другима.