Разумевање амигдале: емоције, страх и памћење

Амигдала (латински: амигдала, од грчког: αμυγδαλη, „храм“) је структура у темпоралном режњу која игра кључну улогу у регулацији емоционалних стања и обради страшних надражаја. Налази се у медијалном темпоралном режњу, у близини хипокампуса и хипоталамуса.ӕАмигдала је одговорна за откривање и обраду претњи и веома је међусобно повезана са другим регионима мозга, као што су префронтални кортекс, хипокампус и хипоталамус. Прима сензорне информације из таламуса и шаље сигнале другим регионима мозга да изазове одговор на страх.ӕАмигдала је укључена у широк спектар функција повезаних са емоцијама, страхом и памћењем. Неке од његових кључних функција укључују:ӕ1. Емоционална обрада: Амигдала је одговорна за обраду емоционалних стимуланса, као што су страшне или претеће ситуације. Помаже да се процени емоционални значај чулних информација и покреће одговарајући емоционални одговор.ӕ2. Условљавање страха: амигдала игра кључну улогу у условљавању страха, што је процес којим учимо да повежемо одређене стимулусе са страхом. Када доживимо застрашујући или трауматски догађај, амигдала помаже да се сачува сећање на тај догађај и повезане емоције.ӕ3. Формирање меморије: Амигдала је такође укључена у формирање сећања, посебно емоционалних. Помаже у консолидацији сећања и обезбеђивању да се чувају у дугорочној меморији.ӕ4. Друштвено понашање: Амигдала је укључена у друштвено понашање, као што је препознавање израза лица и тумачење друштвених знакова. Помаже нам да разумемо емоције других људи и да на одговарајући начин реагујемо.ӕ5. Доношење одлука: Амигдала је такође укључена у доношење одлука, посебно када је у питању избегавање потенцијалних претњи или опасности. Помаже нам да доносимо брзе одлуке на основу емоционалних информација.ӕӕ Све у свему, амигдала игра кључну улогу у регулисању наших емоционалних стања и помаже нам да на одговарајући начин одговоримо на претње и опасности. Међутим, дисфункција амигдале је имплицирана у низу психијатријских и неуролошких поремећаја, као што су анксиозни поремећаји, посттрауматски стресни поремећај (ПТСП) и поремећај аутистичног спектра.