Разумевање поикилотермије: уметност хладнокрвних животиња

Поикилотермија је термин који се користи за описивање способности неких животиња, укључујући гмизавце и рибе, да регулишу своју телесну температуру користећи спољне изворе, као што су околина или сунце. Ово је у супротности са ендотермама, које стварају топлоту изнутра и одржавају константну телесну температуру без обзира на околину.ӕПоикилотермне животиње се често називају „хладнокрвним“, иако овај израз може да завара, јер имплицира да су те животиње увек хладно. У стварности, поикилотерме могу имати широк распон телесних температура, у зависности од њиховог окружења и понашања. На пример, гуштер који се купа на сунцу може имати телесну температуру много већу од оне која се крије у сенци.ӕПоикилотермија је еволуирала као начин да животиње штеде енергију и преживе у срединама где би било прескупо одржавање константне висока телесна температура. Ослањајући се на спољне изворе топлоте, поикилотерме могу уштедети енергију и избећи трошкове повезане са унутрашњим генерисањем топлоте. Ово им омогућава да напредују у широком спектру екосистема и играју важну улогу у својим мрежама исхране.