Значај Махараје и Махараоа у индијској историји

Махараџа (महाराज) је санскритска реч која значи „велики краљ“ или „цар“. То је титула која се користила у древној и средњовековној Индији да се односи на моћне краљеве који су владали великим територијама. Реч се још увек користи у неким деловима Индије као титула поштовања високих званичника или достојанственика.ӕӕМахарао, с друге стране, је варијација титуле Махараја која се користи у неким специфичним регионима Индије, као што је Раџастан и Мадја Прадеш. Често се користи да се односи на владаре мањих краљевстава или кнежевина које су биле под влашћу већих империја.ӕӕУ модерним временима, неке породице су усвојиле титулу Махарао као наследну титулу, сличну краљевској. Ове породице су обично потомци бивших владара који су носили ту титулу у прошлости и наставили да је користе као начин одржавања своје лозе и традиције.