Пракса ваирагија у источним религијама и духовним традицијама

Ваираги је санскритска реч која значи „одрицање“ или „невезаност“. У хиндуизму, то се односи на праксу одустајања од везаности за овоземаљске ствари и жеље како би се усредсредили на духовне потраге.ӕӕУ контексту џаинизма, ваираги се користи да опише монаха или монахињу који се одрекао свих овоземаљских ствари и везаности како би да живимо животом духовног очишћења и самоспознаје. Од ваирагија се очекује да се придржавају строгог кодекса понашања и да поштују одређене завете, као што су ненасиље, истинитост и целибат.ӕӕУ контексту будизма, ваираги се користи да опише монаха или монахињу који су се одрекли свих овоземаљских ствари и везаности у како би живели животом духовног очишћења и самоспознаје. Од ваирагија се очекује да поштују строги кодекс понашања и поштују одређене завете, као што су ненасиље, истинитост и целибат.ӕӕУ контексту хиндуизма, ваираги се користи да опише особу која се одрекла свих овоземаљских ствари и везаности како би живите животом духовних трагања. Од ваирагија се очекује да следе строги кодекс понашања и да поштују одређене завете, као што су ненасиље, истинитост и целибат.ӕӕ Све у свему, концепт ваирагија је централни за многе источњачке религије и духовне традиције, и укључује праксу одвајања од световних ствари и жеља како би се усредсредили на духовне потраге и самоостварење.