Историја и значај бичевања у верским традицијама

Флагелант је особа која хода или путује пешке, често као облик покајања или духовне дисциплине. Термин потиче од латинске речи „флагеллум“, што значи „бич“ или „бич“. У неким религиозним традицијама, флагеланти би бичевали себе или друге као начин искупљења за грехе или тражење духовног прочишћења.ӕӕ Пракса бичевања је примећена у различитим културама и религијама кроз историју, укључујући хришћанство, ислам и хиндуизам. У неким случајевима, бичевање се сматрало обликом умртвљења, где би се појединац излагао физичком болу или нелагоди као начин да се понизи пред Богом или да постигне духовно просветљење.ӕӕУ модерним временима, пракса бичевања је у великој мери престала са наклоност, и то више није уобичајена пракса у већини верских традиција. Међутим, израз „флагелант“ се и даље може користити метафорички да опише некога ко је превише самокритичан или кажњаван према себи.