Контроверзна историја лоботомије: разумевање ризика и негативних ефеката

Лоботомија је врста психохирургије која укључује сечење или стругање дела фронталног режња мозга. Процедура је развијена 1930-их и стекла је популарност 1940-их и 1950-их као третман за менталне болести као што су шизофренија, депресија и анксиозност.ӕЦиљ лоботомије био је да поремети абнормалне обрасце мождане активности за које се сматрало да доприносе ове услове. Процедура је обично укључивала бушење рупа у лобањи и уметање хируршког инструмента званог леукотом у префронтални кортекс да би се прекинула или уништила одређена нервна влакна.ӕЛоботомије су се често изводиле на пацијентима који нису реаговали на друге облике лечења, као што су лекови или електроконвулзивни терапија (ЕЦТ). Међутим, процедура није била без ризика, и многи пацијенти који су били подвргнути лоботомији доживели су значајне промене личности, когнитивна оштећења и друге негативне ефекте.ӕУпотреба лоботомије је опала 1960-их и 1970-их када су постали доступни ефикаснији третмани за менталне болести, као нпр. антидепресиви и психотерапија. Данас се лоботомија више не изводи и сматра се контроверзном и у великој мери дискредитованом процедуром.