Откривање тајни азилијанско-тарденоазијског периода: кључни тренутак у људској историји

Азилијанско-тарденоазијски је термин који се користи у археологији и праисторији да опише специфичну културну и технолошку фазу људског развоја која је постојала у Европи током касног палеолита, тачније између 40.000 и 35.000 година. Термин је сковао француски археолог Хенри Бреуил почетком 20. века и потиче од имена два места на којима су први пут откривени артефакти из овог периода: Азил (у Француској) и Тарденоа (у Белгији).ӕӕТоком овог периода људска популација у Европи су претрпеле значајне културне и технолошке промене, укључујући развој софистициранијих оруђа и оружја, појаву нових уметничких облика као што су пећинско сликарство и резбарење, и појаву раног симболичког израза. Азилијанско-тарденоазијска култура се одликује употребом малих оруђа налик на сечиво од кремена и других камених материјала, као и присуством личне орнаментике и других експресивних артефаката.ӕӕАзилско-тарденоазијски период је био време значајних промена и прилагођавање људским популацијама у Европи, и поставило је основу за развој сложенијих друштава и култура које ће се појавити касније у праисторији.