Значај Аедицулае у староримској архитектури

Аедицула (множина: аедицола) је архитектонски израз који се односи на мало светилиште или нишу у зиду, обично се користи за смештај статуе или слике. Реч је изведена од латинског „аедес“, што значи „храм“ или „кућа“, и „цулус“, што значи „ћелија“ или „ограђеност“.ӕӕ У староримској архитектури, едикуле су се често налазиле у храмовима, јавним зградама и приватне куће, а коришћени су за приказивање слика богова, богиња и других божанстава. Ове нише су обично биле украшене сложеним резбаријама и скулптурама, и сматрале су се важним карактеристикама дизајна зграде.ӕӕДанас се термин „едикула“ још увек користи у архитектонским круговима да опише сличне карактеристике у модерним зградама, као што су мала светилишта или нише у којима се налазе уметничка дела или верске иконе.