Разумевање Дхармакаје: Тело крајње стварности у будизму

Дармакаја (санскрит: धरमकाय, Вилие: лхаг мтхонг) је термин који се у будизму користи за означавање крајње природе стварности. Често се преводи као "тело стварности" или "тело стварности".ӕӕУ махајана будизму, дхармакаиа се сматра једним од три тела Буде, заједно са нирманакајом (тело манифестовања) и самбхогакаиа (тело уживања). Ова три тела се виде као различити аспекти Будиног просветљеног стања и представљају различите начине на које се Буда појављује живим бићима како би их поучио и водио на путу до просветљења.ӕӕДхармакаиа се сматра крајњом стварношћу која лежи у основи свих појава и види се као права природа свих ствари. Оно је изван свих концепата и дуалности, и сматра се извором све мудрости и разумевања. У том смислу, дхармакаиа се често назива „крајња истина“ или „апсолутна реалност“.ӕӕУ Ваџрајана будизму, дхармакаиа се такође повезује са концептом „празнине“ (шуњата), што је идеја да све појаве су празне од инхерентног постојања и зависе од других фактора за њихово постојање. Ово разумевање се сматра кључним аспектом пута ка просветљењу, јер омогућава практичарима да виде кроз илузију инхерентног постојања и да схвате праву природу стварности.ӕӕ Све у свему, дхармакаиа је централни концепт у махајани и ваџрајана будизму, и види се као фундаментални аспект Будиног учења о природи стварности и путу ка просветљењу.