Разумевање Шекспировог језика и стила

Шекспир се односи на језик, стил и теме које се налазе у делима Вилијама Шекспира. Ево неких кључних карактеристика Шекспировог језика и стила:ӕӕ1. Елизабетански енглески: Шекспир је писао током елизабетанске ере, коју је карактерисао посебан облик енглеског који се разликовао од модерног енглеског. Ово укључује речи и фразе које се данас више не користе, као и граматичке структуре које су мање уобичајене у савременом енглеском језику.ӕ2. Песнички језик: Шекспир је био познат по свом песничком језику, који је често укључивао метафоре, поређења и друге фигуре говора. Такође је често користио алитерацију и асонанцу да створи музички квалитет у свом писању.ӕ3. Сложена структура реченице: Шекспирове реченице могу бити прилично дугачке и сложене, са више клаузула и фраза које су угнежђене једна у другу. Ово понекад може учинити његово писање изазовним за праћење, али такође ствара осећај дубине и сложености.ӕ4. Богат речник: Шекспир је био мајстор језика и сковао је многе речи и фразе које се и данас користе. Такође је имао изузетну способност да на лицу места ствара нове речи и фразе, што је допринело трајној популарности његових дела.ӕ5. Универзалне теме: Упркос чињеници да је Шекспир писао у 16. и 17. веку, његова дела настављају да одјекују код публике и данас јер се баве универзалним темама као што су љубав, освета, амбиција и смртност. Његове драме и песме су такође пуне ликова који се боре са овим темама на начине који су и данас актуелни.ӕӕНеки примери Шекспировог језика и стила могу се наћи у следећим цитатима:ӕӕ* „Бити или не бити: тј. питање" (Хамлет, 3. чин, 1. сцена)ӕ* "Ромео, Ромео, зашто си ти Ромео?" (Ромео и Јулија, 2. чин, 2. сцена)ӕ* „Цео свет је позорница, а сви мушкарци и жене само играчи” (Како вам се свиђа, 2. чин, сцена 7)ӕ* „Буди истинит за себе (Хамлет, чин 1, сцена 3)ӕ* „Шта је у имену? Оно што ми зовемо ружу било којим другим именом мирисало би тако слатко“ (Ромео и Јулија, 2. чин, 2. сцена)