Дводомни ум: револуционарна теорија свести

Џејнс је био британски психолог који је предложио теорију о „пореклу свести“ у својој књизи „Порекло свести у слому дводомног ума“. Он је сугерисао да древни људи нису били свесни на исти начин као модерни људи, већ су имали више фрагментирани и подељени ум.ӕӕУ овој теорији, људски ум је некада био састављен од две одвојене сфере или коморе, једне за мисао и једну за акцију , које није повезивала „свесна” свест о себи. То је значило да људи нису били у стању да размишљају о сопственим мислима и поступцима, већ су уместо тога добијали слушне халуцинације или „гласове“ који су водили њихово понашање.ӕӕ Џејнс је тврдио да је овај дводомни ум био доминантан облик људске свести до око 3000. године пре нове ере, када је пораст урбанизације, писмености и трговине довео је до повећане друштвене сложености и потребе за сложенијим облицима сазнања. Како су се људи прилагођавали овим променама, дводомни ум се покварио и појавила се свест какву данас познајемо.ӕӕИако је Џејнсова теорија била утицајна у области психологије и антропологије, није без критика. Неки научници тврде да докази за дводомни ум нису коначни и да су други фактори као што су неуролошке промене или културолошке промене можда одиграли улогу у настанку свести. Ипак, Џејнсова теорија остаје важан допринос који изазива размишљање нашем разумевању људске свести и њене еволуције током времена.