Разумевање неразумности у аргументима: врсте, идентификација и побољшање

Неисправност се односи на ситуацију у којој је закључак или аргумент заснован на погрешном закључивању, лажним премисама или неважећој логици. Такође се може односити на доказ који није довољно ригорозан да утврди истинитост тврдње. Другим речима, неисправност значи да аргумент или доказ нису поуздани или веродостојни јер садрже грешке или заблуде.ӕӕПитање: Који су неки уобичајени типови неисправности ?ӕ Неки уобичајени типови неисправности укључују:ӕӕ1. Формалне грешке: То су грешке у логичкој структури, као што су неважеће премисе, лажне дилеме или кружно резоновање.ӕ2. Неформалне заблуде: То су грешке у расуђивању које не укључују формалне заблуде, као што су напади ад хоминем, аргументи од сламке или позивање на емоције.ӕ3. Лажне премисе: Ово се дешава када се аргумент ослања на претпоставке које нису тачне или су засноване на непотпуним информацијама.ӕ4. Кружно резоновање: Ово је када се аргумент ослања на себе као подршку, а не на независне доказе или образложење.ӕ5. Поставља се питање: Ово је када аргумент претпоставља истинитост онога што покушава да докаже, уместо да пружа доказе или образложење да утврди своју валидност.ӕ6. Исхитрена генерализација: Ово је када се закључак изводи на основу недовољних или пристрасних доказа.ӕ7. Лажна дилема: Ово је када аргумент представља само две опције као да су једине могућности, док у ствари могу постојати друге алтернативе.ӕ8. Клизав нагиб: Ово је када аргумент сугерише да ће један догађај неизбежно довести до низа негативних последица без пружања доказа или образложења који би поткрепили ову тврдњу.ӕӕ Питање: Како можете да идентификујете неисправност у аргументу?ӕ Да бисте идентификовали неисправност у расправи, можете потражити следеће знакове:ӕӕ1. Недоследности: Проверите да ли је аргумент сам себи контрадикторан или се ослања на недоследне премисе.ӕ2. Недостатак доказа: Ако аргумент не пружа никакве доказе који подржавају своје тврдње, може бити неисправан.ӕ3. Погрешно резоновање: Пазите на формалне заблуде, као што су кружно резоновање или лажне дилеме.ӕ4. Нејасан језик: Ако је аргумент написан на начин који је тешко разумети или је двосмислен, може бити неисправан.ӕ5. Емоционални призив: Ако се аргумент ослања на емоције, а не на образложене доказе, може бити неисправан.ӕ6. Ад хоминем напади: Ако аргумент напада особу која износи супротни аргумент, а не говори о суштини њене тврдње, може бити неисправан.ӕ7. Аргументи сламка: Ако аргумент погрешно представља или искривљује супротан став, може бити неисправан.ӕ8. Позивање на ауторитет: Ако се аргумент ослања искључиво на мишљење ауторитета без пружања било каквих доказа или образложења, може бити неисправан.ӕӕ Питање: Како можете побољшати разумност аргумента?ӕ Да бисте побољшали утемељеност аргумента, ви може:ӕӕ1. Дајте јасан и концизан језик.ӕ2. Користите логичко резоновање и избегавајте заблуде.ӕ3. Поткрепите своје тврдње доказима и подацима.ӕ4. Позабавите се контрааргументима и признајте потенцијалне слабости у вашем аргументу.ӕ5. Избегавајте емоционалне апеле и личне нападе.ӕ6. Размотрите више перспектива и извора информација.ӕ7. Будите отворени за повратне информације и критике и будите вољни да ревидирате свој аргумент на основу нових информација или аргумената.ӕ8. Користите одговарајуће цитирање и референцу да бисте дали признање оригиналним изворима идеја и доказа.