Историја и значај Харакирија у старом Јапану

Харакири (такође се пише хара-кири) је јапански израз који се односи на чин ритуалног самоубиства избацивањем црева, који су обично изводили самураји у древном Јапану. Реч „харакири“ састоји се из два дела: „хара“, што значи „трбух“ и „кири“, што значи „рез“.ӕӕ У традиционалној јапанској култури, харакири се сматрао племенитим и часним чином за самураје који су изгубили господар или је био обешчашћен. На то се гледало као на начин да се врати част и да се избегне наношење срамоте својој породици. Ритуал је укључивао да самурај извлачи мач и прави дубоки рез преко сопственог стомака, обично одмах испод ребара. То би изазвало брз губитак крви и смрт у року од неколико минута.ӕӕ Пракса харакирија је углавном нестала у модерном Јапану и сада се сматра реликтом феудалне прошлости земље. Међутим, израз „харакири“ се и даље користи метафорички да опише сваки чин велике жртве или самоодрицања.