Подизање субјекта: граматички феномен за истицање и ефекат

Подизање субјекта је граматички феномен у којем се реченични елемент који би иначе био субјекат реченице уместо тога подиже на вишу позицију у реченици, често на почетку реченице. Ово се може десити у језицима са различитим граматичким структурама, али је посебно уобичајено у језицима са сложеним системима означавања падежа и/или слагања глагола.ӕӕУ енглеском, на пример, подизање предмета је релативно ретко, али се може појавити у одређеним контекстима, као што је када се релативна реченица користи као субјекат реченице: „Човек ког сам јуче видео је мој брат“. У овој реченици, релативна реченица „кога сам јуче видео“ подигнута је на почетак реченице и функционише као субјекат.ӕӕУ другим језицима, подизање субјекта може бити чешће и може служити у различите сврхе. На пример, на арапском је могуће подићи субјекат реченице на почетак реченице ради наглашавања или актуелности: „Човек који пише писмо је мој брат“. У овој реченици, субјекат „човек“ је подигнут на почетак реченице да би се нагласио идентитет особе која пише писмо.ӕӕ Подизање субјекта се такође може користити за стварање осећаја изненађења или неочекиваности у реченици. На пример, на јапанском је могуће подићи тему реченице на почетак реченице ради драматичног ефекта: „Мој брат, за кога сам мислио да је мртав, појавио се на вратима. У овој реченици, субјект „мој брате“ је подигнут на почетак реченице како би се створио осећај изненађења и неочекиваности.ӕӕ Све у свему, подизање субјекта је граматички феномен који се може користити за стварање различитих ефеката у језику, укључујући нагласак, актуелност и драматичан ефекат. Посебно је чест у језицима са сложеним системима означавања падежа и/или глаголског слагања, али се може појавити и у језицима са једноставнијим граматичким структурама.