Тербијум: својства, употреба и примена елемента ретке земље

Тербијум је хемијски елемент са симболом Тб и атомским бројем 65. То је мекан, сребрно-бели метал који је савитљив и дуктилан када је чист, али може бити крт и склон пуцању када се легира са другим елементима. Тербијум је члан групе лантанида ретких земних елемената, који се налазе у периодном систему између елемената 57 (лантан) и 60 (диспрозијум).ӕТербијум има неколико јединствених својстава која га чине корисним за разне примене. Има високу топлотну проводљивост, што значи да може ефикасно распршити топлоту. Такође има ниску тачку топљења, што га чини лаким за топљење и ливење у облике. Поред тога, тербијум је веома отпоран на корозију и има висок однос чврстоће и тежине, што га чини корисним у структуралним применама.ӕЈедна од најважнијих употреба тербијума је као фосфор у флуоресцентном осветљењу. Када је изложен ултраљубичастом (УВ) светлу, тербијум емитује светло зелено светло које се користи за стварање познатог сјаја флуоресцентних лампи. Тербијум се такође користи у специјализованим стаклима и керамици, као што су они који се користе у оптичким кабловима и ласерској технологији. Поред тога, тербијум се истражује за употребу у напредним нуклеарним реакторима и другим апликацијама високе технологије.ӕТербијум је 1843. открио шведски хемичар Карл Густаф Мосандер, који га је изоловао из минерала гадолинита. Име је добио по латинској речи „теребас“, што значи „место дрхтања“. Тербијум је релативно реткост и налази се првенствено у минералима моназит и бастнасит, који се копају у земљама попут Кине, Аустралије и Сједињених Држава.