Разумевање недецидуалности у математици и рачунарству

Недецидуалност је термин који се користи у контексту математике и рачунарства да опише својство одређених проблема или функција које се не могу решити или израчунати детерминистичким алгоритмом.ӕӕ Другим речима, неодлучност се односи на чињеницу да се неки проблеми или функције не могу решити или израчунати коначним низом корака за које је гарантовано да ће се завршити тачним резултатом. Уместо тога, ови проблеми или функције могу захтевати бесконачан број корака, или можда уопште немају решење.ӕӕ Примери недецидуалних проблема укључују проблем заустављања (који пита да ли ће се дати програм на крају зауставити или покренути неограничено), Риманова хипотеза ( претпоставка о расподели простих бројева) и Колатзова хипотека (изјава о понашању одређеног низа бројева). Ови проблеми се сматрају недецидуалним јер се не могу решити детерминистичким алгоритмом, а њихово решавање превазилази могућности било ког рачунарског програма.ӕӕ Насупрот томе, децидуални проблеми су они који се могу решити детерминистичким алгоритмом, као што је сабирање, множење и сортирање листе бројева. Децидуални проблеми имају коначан број могућих решења и могу се решити праћењем скупа правила или корака који ће гарантовано довести до тачног резултата.